Pjesme na kajkavskom 

1

 

 

 

Ne srdi se, Zagreb, na me!

 

 

Kad sam se vrnul doma iz sveta,

prešel sam peške kroz celi grad.

Deždi su tukli fasade i ljude,

vetar je fučkal i zavijal ko gad.

 

Ambrelu mi je strgnul z ruke,

odnesel ju je po Šubićevoj na jug.

Ak se moj Zagreb kaj srdi na me,

makar z ambrelom bum platil dug.

 

A i ima se zakaj srditi na me

kaj dugo se nisam spominal z njim.

Smucal sam se po belomu svetu

kak da od njega nekam bežim.

 

Nisam od tebe nikam bežal,

ti si mi navek f tikvi bil!

Dragi moj Zagreb, zibača moja,

pa viš da sam se vrnul sim!

 

Nek me polevaju tvoji deždi,

pune su cukra njihove kapi.

A sunčeko kad se opet pokaže,

za čas ta voda z tebe zhlapi.

 

Pa kad ti zagrije Ilicu i Vlašku

se buš mi oprostil, ja to znam!

Skužil buš onda kak je i meni

teško bilo bez tebe bit, sam!

 

 

© Ivica Smolec, 2007.

(XVI Festival "KAJ - Kustošija 2007.", Zagreb, tiskano u istoimenom zborniku;

Radio Martin 2007.;

"Jutro poezije", Zagreb 2008.)

 

Na početak

---

2

 

 

 

Popevam na vrhu breze

 

 

popevam na vrhu breze

kričim kak crkvena zvona

ne popevam ja bez veze

štel bi da me čuje ona

 

danima me već gleda

i leti blizu mene

na granu poleg mene seda

i popevka mi sama krene

 

ja nisam profesionalac

improviziram repertoar svoj

na estradi sam marginalac

jer popevam samo njoj

 

popevati za lovu i ni neki štos

ja popevam jer sam zacopan

ja sam – crni kos

 

  

© Ivica Smolec

(XVI Festival "KAJ - Kustošija 2007.", Zagreb, tiskano u istoimenom zborniku)

 

Na početak

 

 

 

Jednom davno, u jednom gradu...

 

 

Bože, kak sam bil mlad kad sam te na Griču kušuval!

Sva ova leta, lepa i grda, taj spomen u tikvi sam čuval.

Ti si bila najlepša cura al još si dišala po mleku,

a ja, zloglasni fulir kaj svaku je štel pod deku.

 

Sedeli smo pod lampom i gledali kak svetli naš grad,

poskrivečki sam te pogledom svlačil i taj čas bi te zel rad.

Uši su mi se pušile, recitiral sam ti ljubavne pesme,

a kad sam skužil da su ti lepe, diral sam te tam di se ne sme.

 

Imal sam velki feler za fulira i tu ni bilo pomoći,

zaljubljival sam se u svaku pucu koja je imala lepe oči.

Otišel sam iz Zagreba, život me hitil, prošla su duga leta

i ti se, možda, više ne sećaš onog slatkog probisveta.

 

Sad retko nađem cajta šalabajzat po Gornjem gradu

i na miru si sesti na klupu, kraj Matoša, u hladu.

Al kad se strefi da me posel ne tera i da ne gledam na vuru,

dojdem tam i gledam svoj Zagreb i mislim na najlepšu curu.

 

© Ivica Smolec, 2005.

uglazbio Neven Dužević pod imenom"Najlepša cura";

Cest is d'best festival, Zagreb 2008.;

Radio Martin, 2007.)

 

 

Najlepša cura / Neven Dužević / Ivica Smolec

 

Na početak

---

5

 

 

 

Turopoljska prva

 

 

Španciram se po Gorici, nemam za pivu.

Bogme je pripeklo, svi beže u hlad.

Raskopčal sam šulju, natikače vlečem,

isplazil sam jezik, al plazim kroz grad.

 

Španciram i pesekima salutiram

koji na mene iz dvorišta laju.

Kad sedne plaća popil bum pivu

di god me konobarice znaju.

 

U Kolodvorskoj su jedna vrata

kraj kojih bum se navek smucal,

al da me ne bi oterali ko tata,

nigdar nebum na njih pokucal.

 

Španciram i pesekima salutiram

koji na mene iz dvorišta laju.

I fućkam baladu jednoj curi

po celom lepom turopoljskom kraju.

 

© Ivica Smolec, 2005.

("Goričke večeri 2008";

XVII Festival "KAJ - Kustošija 2008.", Zagreb, tiskano u istoimenom zborniku;

časopis Udruge umjetnika "Spark" br. 8)

 

Na početak

---

6

 

 

 

Tata?

 

 

Dignul se je još po kmici,

popil je kavu i otišel van.

Tu noć je budan preležal,

na oči mu nije dolazil san.

 

Dok smetlari špricaju Ilicu

u prvi haustor se makne

a onda nastavi špancirat na istok

i sunce već krovove takne.

 

Iz kamiona, gajbe s friškim kruhom

taj jutarnji miris šire kroz grad.

Makar mu u trbuhu kruli

on ide dalje, ne oseća glad.

 

Dok stigne do Kvatrića već bu frtalj osam

i ona bu već bila budna.

Kad joj zafućka njihov signal

došla bu na prozor i rekla mu...

 

jel zbilja trudna.

 

 

© Ivica Smolec, 2005.

(Radio Martin 2007.)

 

Na početak

---

7

 

 

 

Zakaj volim belu f troje

 

Prve mešajne:

 

Vu četvere, tvoj pajdaš ti

stalno jamra - kaj to delaš?

Vu troje si svoj na svêmu,

kak ti paše tak i pelaš!

 

Kak si zrihtaš, tak ti bu!

Kaj si sejal, to buš žel!

Tvoje karte, tvoja vôla,

pak, ak moreš, buš i zel!

 

I nigdo te nebu grebal

zakaj pika nisi zval.

S trefom, morti, bi potrefil.

Se popikneš? Ni ti žal!

 

Dečka vudriš f prvem štihu

jer sam sebi gazda ti si.

Pa kaj ak im je adut ostal

jer ti herc sedmica visi?!

 

Druge mešajne:

 

Imaš dečka? Ne reč dale,

nema tu, joj, nisam znal!

Morti je f talonu baba

a vuz babu, ti si krâl!

 

Dečko skače mâm na cvancik

ak z talona baba zajde.

I belu ti ona nêse,

imaš fircik, 'semu gajde!

 

Vu beli je kak v živlejnu,

moreš biti zadrugar,

al uz dečka, k tomu krâla,

ti buš babi postal par.

 

 

© Ivica Smolec, 2008.

(Zbornik XVII Festivala "KAJ - 2008", Zagreb)

 

Na početak

---

8

 

 

 

Janica draga, bi te nekaj pital

 

 

Ak bi, Jana, z menuj zamuž iti štela,

nigdar onda nebuš podišala morje.

Al buš bormeš večkrat z jagli bažul jela,

ne bum zdaj povedal ono kaj je gorje.

 

Zanavek pozabi rinčice i čvarke,

nigdar ne buš, mila, videla Pariza.

Al dok buš po zimi zbirala suharke,

hpoznala buš našu lepu hustu zbliza.

 

Hižica je naša kak Bog zapoveda

i zahod je odma tu prek vu trnacu.

Ni ti je pri nami neka velka beda,

za ženidbu bumo spekli jenu racu.

 

Tri racice lepe f potoku se hlade,

a dve žuge hude za rit grizu tate.

Gujdica je hčera baš dobila mlade,

se to, draga puca, čaka samo na te.

 

Mama je kak puter, dobra je i blaga,

nema gdo okapat, oče joj se sneje,

po male je več ju ostavila snaga

pa je se zarasle do Brckove meje.

 

A najvažneše je kaj ti oču reči,

to je, draga Jana, da te baš fest mam rad.

Samo na te mislim gda god idem leči,

navek bum rad te mel baš tak kak i sad.

 

 

© Ivica Smolec, 13. siječnja 2009.

(XVIII Festival "KAJ - Kustošija 2009.", Zagreb, tiskano u istoimenom zborniku)

 

Centar za kulturu i film "August Cesarec", Zagreb, 29. studenog 2009.

 

Na početak

---

9

 

 

 

Cveteki iz Dubrave

 

 

Po Dubravi i po okolici

prve proljetne cure sam lovil.

Sećam se kak da je to bilo jučer

i, bogme, za dobrog lovca sam slovil.

 

Neke bi mi potrajale dva-tri dana,

neke sam vlovil i odma pustil.

Tu i tam del neku bolju u rezervu

pa bi se z njom prek leta hrustil.

 

Po Dubravi i po Studentskom gradu

koju god bi vlovil, za grmlje sam pelal.

Posekli su grmlje, tam su sad hiže,

pa vam neću reći kaj sam z njima delal.

 

Po Dubravi Gornjoj i po Dolnjoj,

najlepše ivančice bral pa vrgnul,

tak dugo dok si jedamput nisam

na jednom cveteku skoro ruku ftrgnul.

 

Taj zadnji lov me je skupo koštal,

u njemu sam na horuk glavu zgubil,

pa sam, tam negde, u Gornjoj Dubravi,

žilavoga cveteka, na koncu, snubil.

 

Po Dubravi i po okolici

sad drugi lovci druge cure love.

Vraćam se u sadašnjost u idućem redu

jer me moja zadnja na obed zove.

 

 

© Ivica Smolec, 13. ožujka 2009.

 

Na početak

---

10

 

 

 

Sonet o Zagrebu i meni

 

 

Rodil sam se iznad Zagreba, na bregu,

srećom me i tugom darival je taj grad.

Pedeset pet let z njim u suncu, po snegu,

kak sedi bum purger tu umrl sretan, mlad.

 

Jer Zagreb te voli ak mu to dozvoliš,

jer Zagreb moj nežno svoju decu grli.

Umrl buš spokojan ak ti njega voliš,

kak svi tvoji dragi kaj su v njemu mrli.

 

Nisu Zagreb samo ulice i zgrade,

ma nisu to samo ni Maksimir i Cmrok!

Reči "Kak si, rista?!" kaj mi uho slade

i smešak mi šire kad otpovrnem "Bok!"

 

Kad me hudi vetar u tuđini brije,

moj Zagreb me zove - "Vrni se čim prije!"

 

 

©Ivica Smolec, 14. lipnja 2009.

(XVIII Festival "KAJ - Kustošija 2009.", Zagreb, tiskano u istoimenom zborniku)

 

Centar za kulturu i film "August Cesarec", Zagreb, 29. studenog 2009.

 

Na početak

Pajdašice

 

 

Zestale se pajdašice v birtije Kravarskem

 

(Kuma Kata, teta Jaga, debela Jela,

stara Bara, pokojnega Jože Mara,

s Kozjače Klara, šepava Dora,

Jalža, Štefa, Roža, Zora,

črna Dana, strina Jana)

 

se su tu na staru navadu.

 

Dok je Lojzek rundu nesel,

strina Jana im je rekla

da je Slava fest betežna

i od toga je kak stekla.

 

Se ju žiga, svud probada,

nemre jesti, nemre piti,

duša joj je na jeziku

a doktoru neće iti.

 

Moramo ju mam posetit ak joj je tak hudo,

dež je prestal, fajrunt, dekle, Čakanec nas čaka.

Lojzek, daj nam spremi putnu, kaj bi bilo čudo

ak do Slave, skroz prek brega, ne bu žejna saka.

 

Digle su se se kak jena, prešle su ze sela,

tu i tam bi z tere flaše potegnule male.

Jana se je spopiknula, hudo je preklela,

guklec si je dupli zela, još je dost ostale.

 

Gda su na pol puta bile, popevat su stale

o živlejnu i o smrti, o hudoj sudbini,

o trseku i o Slavi teru rad su male,

o Bogeku razapetom negda vu davnini.

 

Najemput su špota čule da su došle bliže,

kroz oblok je glas dohajal iz Slavine iže.

 

Do to larma okol plota,

je l' to blago, je l' su tati?!

Špot je, bogme, i sramota

da betežna nemrem spati!

 

Pajdašice tvoje, Slava,

došle smo te vižitirat.

Dej si popi, bu ti bolše,

same naj nas mam potirat!

 

Nemrem ja sad pune piti,

jamrala je teta Slava,

naspete mi za dva prsta

od više me boli glava.

 

Dve kupice si je spila

a i trejtu je pozvala.

Mam je Slava fletna bila

i po iže tancat stala.

 

 

© Ivica Smolec, listopad/studeni 2009.

(2. velikogorički glazbeni festival, "Jane", 13. prosinca 2009., Velika Gorica)

 

 

 

 

Vokalni sastav "Jane", koncert "Poklon gradu", V. Gorica, 12. prosinca 2009.

 

 

Na početak

---

12